Beše danas lep dan za šetnju. Ada prazna, nigde nikoga, nas dve korak po korak čavrljamo i hodamo.
Rešile mi da se dovedemo u red. Ne do mora, ne do rodjendana...nego do kraja.
Imala sam više razloga da promenim navike. Jedan je i onaj da mi se koče ruke. Da sam sebi teška i slabo pokretna. Da me jako bole krsta. Da mi otiču noge. Da sam polomila wc šolju, dok sam bila u položaju za defekaciju (morala sam, jako mi se dopao izraz jos od Seranovih ) samo sam ostala bez podrške, za ono mesto gde ledja gube časno ime. Prepala sam se. Ne zbog šolje, već---da li meni to neko salje neprijatne signale... ne da biva!
Počele smo pre nekoliko dana, idemo dok možemo, polako, svaki put osvajamo koji metar više....samo lagano.
Danas mi je bilo vrlo lako i tako sam bila poletna i srećna...tako sam stekla samopouzdanje da će
moj plan uspeti, jer nisam, kao uvek do sada našla sto razloga da ne odem na vežbe....naprotiv, jedva sam čekala.
Kako večeras imamo goste, posle šetnje sam svratila u ''Zlatiborac" da kupim neke seckane svinjarije
i sireve i tek da zamezimo malo....ali kako to biva, trebalo mi je svega i svačega...pa je moja kupovina malo i potrajala. Izrevoltirana mojim "Molim vas i pola kile sitnog sira za pitu" gospodja iza mene, ako uopšte ima smisla da je zovem tako, je rekla "Gospodja bi mogla pod hitno na dijetu, i to ozbiljnu" Nisam verovala šta čujem. Čujem samo mog sina, koji kaže, pa nije to sve za nju.... i njega je ovaj bezobrazluk zatekao.... i kako ona ponavlja još jednom i JOŠ JEDNOM kako bih trebala na dijetu! Pogledah je, jedna mala zgurena žena, kojoj takodje dijeta ne bi naškodila, daje lekcije!
I to nepoznatoj osobi u prodavnici. Kada me je prodavačica pitala, zgranuta ponašanjem gore pomenute, da li želim još nešto, rekoh ne znam smem li... ipak je ovde nutricionistička policija....
dok sam čekala u redu da platim, gospoDza je doživela maltretman od ostalih u redu iza nje, jer se uguravala preko reda....a mene su svi gledali, kao da kažu, sad ćemo te osvetiti..... Nastavih dalje, do pekare, gde me dočekaše moje pekarke, koje me, sa osmehom na licu, dočekaše "Komšinice kako blistate danas!" Sve je iz ugla posmatrača neko reče.....jedva čekam našu sledeću šetnju i čaj u Smokvici!
Rešile mi da se dovedemo u red. Ne do mora, ne do rodjendana...nego do kraja.
Imala sam više razloga da promenim navike. Jedan je i onaj da mi se koče ruke. Da sam sebi teška i slabo pokretna. Da me jako bole krsta. Da mi otiču noge. Da sam polomila wc šolju, dok sam bila u položaju za defekaciju (morala sam, jako mi se dopao izraz jos od Seranovih ) samo sam ostala bez podrške, za ono mesto gde ledja gube časno ime. Prepala sam se. Ne zbog šolje, već---da li meni to neko salje neprijatne signale... ne da biva!
Počele smo pre nekoliko dana, idemo dok možemo, polako, svaki put osvajamo koji metar više....samo lagano.
Danas mi je bilo vrlo lako i tako sam bila poletna i srećna...tako sam stekla samopouzdanje da će
moj plan uspeti, jer nisam, kao uvek do sada našla sto razloga da ne odem na vežbe....naprotiv, jedva sam čekala.
Kako večeras imamo goste, posle šetnje sam svratila u ''Zlatiborac" da kupim neke seckane svinjarije
i sireve i tek da zamezimo malo....ali kako to biva, trebalo mi je svega i svačega...pa je moja kupovina malo i potrajala. Izrevoltirana mojim "Molim vas i pola kile sitnog sira za pitu" gospodja iza mene, ako uopšte ima smisla da je zovem tako, je rekla "Gospodja bi mogla pod hitno na dijetu, i to ozbiljnu" Nisam verovala šta čujem. Čujem samo mog sina, koji kaže, pa nije to sve za nju.... i njega je ovaj bezobrazluk zatekao.... i kako ona ponavlja još jednom i JOŠ JEDNOM kako bih trebala na dijetu! Pogledah je, jedna mala zgurena žena, kojoj takodje dijeta ne bi naškodila, daje lekcije!
I to nepoznatoj osobi u prodavnici. Kada me je prodavačica pitala, zgranuta ponašanjem gore pomenute, da li želim još nešto, rekoh ne znam smem li... ipak je ovde nutricionistička policija....
dok sam čekala u redu da platim, gospoDza je doživela maltretman od ostalih u redu iza nje, jer se uguravala preko reda....a mene su svi gledali, kao da kažu, sad ćemo te osvetiti..... Nastavih dalje, do pekare, gde me dočekaše moje pekarke, koje me, sa osmehom na licu, dočekaše "Komšinice kako blistate danas!" Sve je iz ugla posmatrača neko reče.....jedva čekam našu sledeću šetnju i čaj u Smokvici!
