UTISAK NEDELJE - 5. Jul 2015.
Pekara na maloj Zvezdi. Stvorio se neki gužvanjac... Stadoh iza neke tri klonirane lepotice. Sve imaju napumpane usne i jagodice. Bile bi baš lepe žene. I žale se (ma hvale se) jedna drugoj, kako propadoše od vozanja dece po sportovima, rođendanima... jedno dete ide u Chartwell, što je čak tamo dole, jedno u englesku školu... Mukica. U jednom trenutku se okrenuše ka meni (u izakanim helankama, siledžijki i japankama) "A vi, komšinice?" Rekoh "Šta ja?" "Pa kako se vi snalazite?" "Ah, ja sam čistačica u jednoj kući u Tolstojevoj" okrenuše mi leđa. Utisak nedelje. Komšiluk.
tekst: Sanja
tekst: Sanja
POŠTA - 23. Jun 2015.
Pošto sam naručila neke sitnice (futrole za mobilni) iz Kine a idemo na more za koji dan, shvatila sam da to može da stigne kada nećemo biti kod kuće. Na netu sam našla (da, da, naše pošte imaju razna uputstva na netu) da mogu da podnesem ZAHTEV za čuvanje pošiljke. Tačno tako se zove i pošta može da ČUVA moju pošiljku 30 dana uz taj zahtev, da se pošiljka ne vrati ako prođe onaj rok za preuzimanje dok smo mi na moru.
Elem, napišem ja ZAHTEV, odem u poštu i proslede me tamo na kraj hodnika, gde su drveni prozorčići, kažu traži kontrolora. Tamo dva mlađa tipa čekaju, svi prozorčići zatvoreni. Ja pitam ima li tu koga, oni poprilično tupavo slegnu ramenima, kažu nisu ni probali, čekaju da se neko pojavi. Ja, kao, hihihihi, šašava plavuša, sad ću ja malo, onako diskretno, da kucnem... i kucnem ponovo i ništa. Dobroooo, sad nas troje onako tupavo čekamo, kad dolazi gospođa oko 65 godina, fina frizura, negovana. Pita što čekamo i grune na one prozorčiće, lupa li lupa. "Ne znate vi, deco, to je državna služba, morate malo jače!" I evo... čuje se šapat cipelica preko parketa, otvara se prozorčić i pomalja se pospano, široko muško lice, blag osmeh, baš onako relaksiran čovek. I sad, prvi na redu, onaj jedan momak, a mi čekamo. Pa drugi momak, a mi čekamo. Mislim da je onaj prvi završio "stvar" ali onog drugog su poslali na neki drugi šalter. Dođem ja na red. Ona gospođa uredno čeka, posle mene je. Ja, sva važna, predam onaj ZAHTEV i objasnim šta mi treba. Onaj pospani službenik - kontrolor ili njegov zamenik/pomoćnik ili šta god zatrepće i ode da nešto nađe i donese?!? Vidim ga, gega se polako kroz hodnik, ode da to nešto nađe. Dobroooo, čekam ja, a i gospođa iza. Vraća se taj službenik, muva se tuda, vidim, nema pojma šta treba. Vreme prolazi, u pošti sam već više 20 minuta. Pojavljuje se jedna prijatna žena, možda je ona kontrolorka, ozarim se ja, deluje da zna šta treba, pita šta treba, ako sluša me i preuzima moj "slučaj". Uzme onaj moj zahtev i počne da upisuje podatke u neku veliku KNJIGU, zavodi moj ZAHTEV. Napokon, ona kaže: "Dobro, evo, sređeno je, sve što stigne će da se vrati!" Ja u šoku! Šta da se vrati? Pa to je upravo ono zbog čega sam došla, da se pošiljka ne vrati! Nego da me čeka! Ta žena, koja kao zna šta radi, možda kontrolorka, samo trepne očima, prežvrlja ono što je 10 minuta pisala u velikoj KNJIZI i kaže: "Pa dobro, nije problem, nismo se razumele. Evo sad ću da napravim novi zahtev. Ništa ne brinite!"
I tako ona napravi novi zahtev, prođe sledećih 5 minuta i kaže: "23 dinara molim." Ja izvadim novčanik, proberem tačno 23 dinara, dam joj, potpišem neki papir, valjda taj ZAHTEV za čuvanje. Pitam: "Da li je sada sve u redu? Čekaće me pošiljka?" "Da! Da! Naravno! Ništa ne brinite!" I ja odlazim. A ona gospođa prilazi šalteru i čujem je pita: "Da li je moj poštar Vlada na odmoru jer ga nisam videla već 5 dana?"
tekst: Ana
I mene brine da l' je moj poštar Dragan na odmoru.Ne stiže ni pošta. Ovi menjači nemaju pojma da poštu treba da donesu 'vamo a ne tamo... eh muke sa poštarima :p
ReplyDeleteDržavni posao je to ;-)
ReplyDeleteNadjoh ovaj vas blog danas i evo iskreno da vam kazem to je nesto najbolje sto sam u skorije vreme na netu videla. A sad cu da ispricam jedan moj UTISAK NEDELJE. Udala sam se pre tri godine, iz malog sela dodjoh u veliki grad :-)
ReplyDeleteStudirala sam tu pa mu znam vec sve mane i vrline, mislim gradu :-)
Ali kad sam se konacno preselila nista ne bese isto. Ostala bez posla (otpalili me ovi "moji" kazu u gradu zivim tamo i posao da trazim... Kao da " gradjani" samo mene cekaju :-) Drustvo sa faksa odleprsalo i nadjoh se prilicno usamljena... No, to i nije toliko bitno nisam jedina.. Zove me jedna rodjaka pre par meseci "gradjanka" ( i cica i domacica) da se druzimo, napravi neku finu gozbu s' nekom finom klopom pocne da mi se izvinjava sto na pocetku ove price nije bila uz mene, trebalo je da mi se nadje, nemam nikog bliskog ovde... ja joj se zahvalim, kazem nije frka imamo godine pred nama da to ispravimo. I eto, ja srecna imam nekog normalnog da popijem kaficu.. Ove ostale su samo "cice", a ja samo "domacica" bez onoga "cica" pa se osecam neprilagodjeno. I tako ta moja cicadomacica mi predlozi da iskoristimo nas prirodni talenat za spravljanje raznih dzidza bidza od hrane i unovcimo ga. I krenemo mi, polako, sve ukusno i fino ljudima se svidja imamo i neke stalne musterije... Kad moja cicadomacica pocne da zabusava, imamo narudzbinu ona je polovocno odradi i kaze odoh ja na vikend odmor... Nije problem visak posla, mogu ja to, ali cicadomacica mi ne javi na vreme da nece moci, nego onako usput kad sam je zvala da odradimo finis. Vidim ja da sam samo zaposleni u cicadomacicinoj firmi, ali dobro, zazmurim i odradim... Kad eto novog belaja, odradila sam mnooogo dobro pa su musterije ishvalile na sva usta, bas je bila VRH reakcija na moju dekoraciju hrane... E sad se cicidomacici nije to bas dopalo, jer je ipak ona glavna (samoproglasila se) pa i nije mogla nesto mnogoda me hvali, ali dobro opet zazmureh, proci ce... Nova narudzbina, cicadomacica se folira oko nekog njenog prepisa za klopu kao prvo ne zna na sta mislim, a onda kad se konacno setila kaze to je njena tajna, ako hocu napravice mi nekad da probam. Ejjj zeno, necu ga ja to je za onu nasu biznis varijantu!!! Zmur sad na oba oka. Onda ima narudzbinu, ali je mala pa ce ona sama da je preuzme, jer ovako ne bi bilo zarade ( moje male narudzbine smo delile, ali dobro, razumite ja sam samo "domacica" bez "cica" nije to to!) UTISAK NEDELJE Nije lako biti domacica, ali zamislite kako je tek cicama?! :-)