OOTD - Loose Fit

Loose Fit pantalone - Oh koja udobnost!
Pantalone: CREAM of Scandinavia
Bluza: HM
Cipele: Clarks

OOTD - Black Dress

 Za letnje pre i popodne, duga haljina od trikotaže.

Haljina: Calvin Klein USA
Sandale: Graffiti Beograd
Šal: DDG Fashion
Torbica: Zara Beograd
Nakit: privatna kolekcija, izrada po porudžbini
by ANA

OOTD - Jumpsuit

Jumpsuit - super udobno i praktično za leto. Neobična crno-bela šara za optičko varanje!

Jumpsuit: Cream of Scandinavia
Japanke: Mossimo USA
Šešir: HM

Girlz in Venice

Naše prvo zajedničko putovanje, tura u Veneciju u februaru 2013. preko Low Cost agencije, autobusom. Putuje se celu noć, obilazi se Venecija ceo dan, vraća se nazad sledeću noć. Studentsko ludilo za 4 veoma odrasle, skoro ozbiljne i slabo normalne žene, tri kume i Dragana.
Noćna vožnja od 14 sati do Venecije sa 4 usputna stajanja radi pasoških kontrola - pokušala sam da rekonstruišem na kojim smo to granicama morali da izlazimo i zašto, ali s obzirom da sam u međuvremenu spavala, pa onako bunovna izlazila, nemam pojma. Znam samo da je bilo hladno i bespotrebno. Dočekalo nas je lepo februarsko vreme, vedro, sunčano, ali hladno i pomalo vlažno - ipak je to Venecija. Ali mi smo bile pripremljene, dobro obučene, slojevito (moj muž bi bio tako ponosan, stalno me gnjavi sa LAYERS - LAYERS), i naravno maskirane. Bele maske smo nabavile još u Beogradu, pa smo ih kompletirale sa belim kapama i bile spremne za Karneval! 

Taj Karneval je zaista nešto posebno, Svi su maskirani, baš svi. I ljudi koji žive u Veneciji i turisti. Ljudi nose maske i kostime kojima bi pozavidelo naše Narodno pozorište. A tek dečiji kostimi! Pa vidi ih!!!

Zilioni turista koji vijugaju kroz uske uličice. Miris mora, kafe i pizze. Maskirani usamljeni kauboj koji mota cigaru, naslonjen na ogradu. Najmanja WC šolja u najmanjem toaletu u najmanjem kafiću koji sam ikada videla. Maskirani zatvorenici koji veslaju kajake kroz kanale. Neobični interfoni na neobičnim vratima sa četvorocifrenim brojevima kuća. Mali vašar gde prodaju slatkiše. Pijaca sa mirisom ribe koju peru šmrkovima. Đubre tovare i odvoze posebnim brodićima. Veš koji se suši na žicama razapetim preko kanala, a vlaga u vazduhu je 100%. Gondole koje klize kroz kanale. Ne može svako da postane gondolijer, postoji posebna škola (gde uče istoriju, jezike, tehniku vožnje, verovatno i pevanje) koju kontroliše esnaf jer se izdaje ograničen broj licenci, samo 425. Inače, gondole se prave od 8 različitih vrsta drveta i sastavljene su od 280 delova.

Kumino fotografsko remek delo

Ceo dan smo šetale, smejale se, razgledale, odmarale i uživale. Večerale smo sendviče od 15 €, Aperol Spritz i vino! Sendvič od 15 €... nenormalno... ali i danas sanjam taj sendvič!

Sa suvenirima i umornim nogama srećno smo se vratile istim putem (noćnim, ali sa malo manje stajanja i kontrola) u Beograd.
Muževi sa decom su nas dočekali na parkingu! 

OOTD - Jeans

Čista klasika - crna svilena bluza, iscepane farmerke.
Može sa salonkama, a može i sa baletankama (ako vas u toku dana ove salonke nažuljaju).

Salonke: Clarks Beograd
Baletanke: Geox Beograd
Bluza: DDG Fashion
Farmerke: Mossimo USA
Nakit: privatna kolekcija, izrada po porudžbini
by ANA

Tropical heat - šumadijska verzija

Ko je lud da na 35 stepeni (u kući van grada, u hladu) pravi džem?
Pa moja mama i ja! Doduše, mama je pokušala na razne načine da eskivira ovu moju vikend akciju ali ipak... previše voli slatko!
Ispred kuće (vikendica u Gornjem Milanovcu, Šumadiji, biće spomenuta otom potom u našim pričama) imamo drvo jabuke, ove godine je baš rodila! Jabučice neprskane, sitne, slatke i mirišljave, neka stara sorta. Nisu preterano ukusne, samo lepo mirišu, ali ih prasići ih vole, pa ih ujutru skupljamo sa zemlje i nosimo komšijama da počaste gude (to moja majka tako kaže).
Elem, nakupismo 4 velike vangle jabuka, noževe u ruke i čisti. 2 sata smo nas 2 čistile i gulile, da bismo nakupile veliku šerpu materijala za džem.

  

Šerpu sa jabukama (šećer odozgo, pitam mamu koliko, a ona mrmlja i sipa, onako ofrlje...) smo stavile u rernu, kao manje će da nam bude vruće. Aha! Nemamo ni klimu, niti ventilator! U kući je bilo 28 stepeni - tropski pakao! Uh, što sam psovala! Nego, krčkale su se jabuke satima (preko 2 sata) u rerni, a mama je dodala još šećera pre nego što sam stigla da probam i uništila lep ukus jabuka! Previše je slatko. Njoj to, naravno, uopšte ne smeta, pravi se luda, kao nije puno, ma taman je... Ne bih li spasila džem, pred kraj sam stavila vanilin šećer i cimet i još malo pekla. Zatim smo prelile u tegle i napunile SAMO 4 i po tegle! 

Ocena publike (muž i sin): Hm... (dramska pauza dok njih dvojica testiraju mikro-liz sa vrha kašičice, a ja prstom omazujem šerpu)... Jestivo...Sledeći vikend - nova tura pravljenja džema.

Jutranja gimastika u 5:11

E pa stvarno! Jutros sam zakasnila, nisam čula alarm!
Pa normalno da nisam čula tihu muziku u 5:11h! Ko se budi toliko rano ujutru, a da nije za posao? Uostalom, kome padne na pamet da namesti alarm za buđenje u 5 sati i 11, ej... jedanaest minuta!?!

Kako je počelo lepo vreme i duži dani pridružila sam se mužu maratoncu u jutarnjim treninzima. Naravno da ja ne trčim, ni polu a kamoli ceo maraton (čisto da se zna da je polumaraton 21 km a ceo 42 km), ja samo hodam/šetam, ali zato ustanem kada alarm zvoni (u 5:11). Jutarnje aktivnosti su svedene na minimum, umivam se prstićima, ne proveravam Facebook, oblačim prethodno pripremljenu sportsku opremu (uh...što imam dobre helanke) i izlazim iz kuće, max 20 minuta*

*Napomena: jutros, zbog kasnog buđenja, sam se spremila za 10 minuta.

 "Pod vrbom Ana mrda" - na omiljenom ranojutarnjem selfi spotu

Kolima idemo na početak staze 25.maj, to nam je najbliža staza za rekreaciju. Do Brankovog mosta ima 3 km. Ponekad uspem da to prepešačim (do mosta i nazad 6 km) za 1 sat, a ponekad ne. Ponekad gledam patke i gnjurce, galebove koji krešte i svađaju se, nebo i oblake nad Dunavom, nasukane metalne grdosije od splavova, vredne noćne čuvare koji peru trotoare kafana koje čuvaju...

Ujutru (od 6 do 7h) na keju ima jako malo ljudi - uglavnom stariji (preko 65 godina) koji sa ili bez štapa, neki brže neki sporo, hodaju. Tek poneki biciklista, pecaroš i kuče. Možda je sada pretoplo i godišnji su odmori, pa nema mlađih. Meni prija što nema ljudi, mirno je i tiho, osim dela preko puta, malo pre Brankovog mosta, odakle, sa nekog splava, se često čuje glasna "ck-ck-ck" muzika, valjda CHILL OUT?
Kad se vratim kući, spremanje za posao je vrrrrrrrlo napeto... tuširanje, oblačenje, šminkanje, doručak... aaaaaa... ali stignem nekako :-)
Posle slušam razne komentare:
"Rano je, posle će da mi se spava ceo dan."
"Baš je rano, kako te ne mrzi?"
"Mnogo je rano, vrućina je."
A meni je jedino važno da mi posle takve "jutarnje gimnastike" ceo dan prođe lako i lepo.

O SEKSU I VINU, A ZAPRAVO RECEPT ZA PALAČINKE

Zakačim u subotu negde na internetu pohvalu jutarnjem seksu i palačinkama kao dobitnoj kombinaciji za početak dana. A onda je meni palo na pamet da bi palačinke glat mogle da izadju iz kombinacije, odnosno da ih je lako zameniti bilo kakvim doručkom. 

(Znači, da me je neko pitao, ja bih umesto palačinki, pre i posle jutarnjeg seksa uvek pre izabrala vino kao uživatorski doručak, za kompletić, kad i ako još (ikad) kuća reši da počasti). 

E, sad dalje priča ide samo o palačinkama. Jer sasvim iznenada, još koliko iste večeri dodju na spavanje dve Djoletove drugarice, pa me jedna drugarica ljupko zamoli da za večeru napravim palačinke. Bilo je kasno, ja se lako izvučem, ali obećam da ću napraviti palačinke za doručak.

Elem, palačinke JESU nagradni doručak. Na slano ili na slatko. Ja sam juče svoje filovala kozjim krem sirom pomešanim sa vlašcem, a odozgo sam dodala svinjsku pečenicu i pre rolanja posula parmezanom. Dok deca, zna se, filuju čokoladnim kremom. Kad dodje do filovanja, krše se sva pravila o kombinovanju sastojaka!

Moja komilfo baba je svojevremeno palačinke filovala puterom, pomorandžinom korom, suvim grožđem i Grand-Marniere likerom, pa ih zapecala u rerni i kasnije služila uz ulupanu slatku pavlaku. Pamtim i kako su svi odrasli netom padali u trans od tih palačinki i hvalili ih obilato, ne bi li baba opet odškrinula rernu, izvadila svoj Pyrex i otvorila se za dodatak. (recimo da ovaj ovde recept najviše liči na babine palačinke iz rerne)

Mama ih je filovala šećerom i cimetom. Ili pekmezom od kajsija. Ili samo prah šećerom.

Rusi svoje debeljuškaste bline prave sa kvascem i filuju svim i svačim, ali kombinaciju kavijara, lososa i najpunomasnijeg milerama na svetu pamtim i prepričavam. Još pamtim i palačinke baba Smilje iz Šuljma, koja je palačinke pekla na smederevcu, u letnjoj kuhinji, i svaki put pred razlivanje testa u tiganj dodavala po kašičicu svinjske masti.

Kod nas u kući je nezaobilazan palačinkarski alat bio omanji tučani tiganj debelog dna. Puter i ulje idu u testo. Razdvojeno ulupano belance špatulom se umeša u umućeno testo. Takve palačinke su fantastične, čipkaste, šupljikave. To je krckava pena i paučina sa ukusom jaja, putera i vanile. #ukusiimirisidetinjstva

Anina pasta VS Draganini bataci

E baš da pišem šta svaki dan pravimo i jedemo, nešto mi bilo dosadno pa sam napravila "takmičenje", a vi glasajte!

Predlog 1: Anina letnja pasta
Sos je sa tikvicama, slaninicom, pavlakom za kuvanje, belim lukom i origanom.
Pasta - taljatele, bele i zelene.
Parmezan preko.

Predlog 2: Draganini letnji bataci
Bataci su prvo malo skuvani, posle zapečeni u rerni, preliveni maslinovim uljem, zgnječenim belim lukom i origanom, sa krompirima.

Utisak nedelje

Pekara na maloj Zvezdi. Stvorio se neki gužvanjac... Stadoh iza neke tri klonirane lepotice. Sve imaju napumpane usne i jagodice. Bile bi baš lepe žene. I žale se (ma hvale se) jedna drugoj, kako propadoše od vozanja dece po sportovima, rođendanima..jedno dete ide u Chartwell, što je čak tamo dole, jedno u englesku školu... Mukica. U jednom trenutku se okrenuše ka meni (u izakanim helankama, siledžijki i japankama) "A, vi, komšinice?" Rekoh "Šta ja?" "Pa kako se vi snalazite?" "Ah, ja sam čistačica u jednoj kući u Tolstojevoj." Okrenuše mi leđa. Utisak nedelje. Komšiluk.

Roštilj-leto-anje ili bezvezni tekst o dobrim hamburgerima

Svi volimo hamburgere (čitaj pljeskavice), pa smo ih smo pravili za brzi, letnji ručak.

Potrebno za 12 hamburgera tj za 6 gladnih: 

- 1 kg junećeg mlevenog mesa

- 2 jaja 

- 2-3 kašike senfa 

- prezle (od 3-4 kriške dvopeka ostalog od doručka)

- so i biber po volji i želji 

- 2 crvena luka

- nekoliko čenova belog luka (sitno seckan luk)

- malo maslinovog ulja. 

Sreća, pa smo imale mini-električnog-secka kojim smo usitnile i luk i dvopek.

Sastojke dobro rukama umesiti (to je gnječila Dragana) i ostaviti u frižideru bar pola sata (nama je stajalo od ujutru pa do ručka i mislim da je doprinelo sočnosti). Formiranje pljeski i pečenje tj roštiljanje smo prepustile muževima i baš su se pokazali (vidi slike)!

Postavka za ručak:

- one meke, skoro slatke, zemičke, naravno presečene na pola

- seckana Iceberg salata

- senf, majonez i kečap

- listići kačkavalja

- velika činija grčke salate

- ljuta papričica (bila je baš ljuta!)

- grčko, hladno FIX pivo

- sokići za decu

Svako slaže šta i koliko hoće, pa je svako pojeo po 2 komada. Posle nismo mogli da se "oporavimo" i pokrenemo, pa smo na plažu otišli tek posle 5pm.

Cipali, kiprini a u stvari orada

Letujemo zajedno, Dragana sa familijom i ja sa familijom, na Krfu. Sedimo predveče na terasi, čujemo Grk viče "Psaria, psaria!" I trubi, nešto prodaje. Šta god bila psaria, daj da vidim, nešto je sveže sigurno! Kad je otvorio bele stiroporske kutije, vidim riba! Sveža riba! Gledam razne ribe u tim kutijama, a tip samo brblja na grčkom, pokazuje te ovu, te onu... Skušu sam prepoznala i toliko o mom poznavanju vrsta riba. Odaberem, šac metodom, neke, i kažem mu da uzimam 6 komada (ima nas 6), pa dodam još jednu za svaki slučaj, a onda i on doda jos jednu da bude dve i po kile, sve za 25 €. Učinilo mi se da je rekao nesto nalik na ciprinu/kiprinu*, ma mora da je to cipal na srpskom. Mada mi nesto ne liči, ali šta ja znam...

Čišćenje ribe je pogan posao, naučio me tata dok sam još klinka bila. Važne su rukavice (one za ribanje kupatila) da možeš dobro zver da ščepas dok joj stružeš krljušti. Onda bocnes oštrim nožem u rupicu na stomaku (da ne zalazim u detalje, svi znate u koju rupicu) i rasporiš je do škrga. Najbolje je da što dublje prstima uđeš unutra i ščepaš početak creva i onda sve izvučeš napolje. Mora se baš sve očistiti, proveri dobro! Ribu onda dobro opereš i osušiš papirnim ubrusom. Ja sam ih onda punila sa zgnječenim belim lukom, solju i origanom, a spolja malo maslinovog ulja i opet so, ona krupna, slana, morska! Ne stavljam nikakve začine spolja, jer izgore. Naknadno napravim začinski preliv (o tome će biti ispod).

U međuvremenu muževi spremaju roštilj. Šta i kako to rade, nemam pojma, nek to budu i ostanu muška posla. Dva muška su dovoljna za jedan dobar roštilj!

Instrukcije za pečenje:

Ribu staviš na rešetku i ne diraš dok ta strana nije gotova (rekla bih da su podizali rešetku i gledali ispod). Kad je jedna strana gotova, pažljivo ribu okreneš. To se sve dešava poprilično brzo, peče se, recimo 3-5 minuta po strani, kažu, zavisi od jačine vatre.

Začinski preliv za ribu - u ovoj prilici total waste, ide ovako: maslinovo ulje, sitno seckani beli luk (puuuuno belog luka), so i peršun (u nedostatku peršuna stavljen origano). Elem, za svežu morsku ribu taj preliv je potpuni višak i preteran jer je ORADA* bila apsolutno odlična i bez preliva. Nas 6 (4 odrasla i 2 dečaka 11 i 13 godina) je pojelo 2,5 kg ribe, samo sa zelenom salatom kao prilogom.

Čekamo Grka da ponovo prođe i kupimo svežu ribu ponovo!

*Orada se na grčkom piše/kaže: είδος κυπρίνου - eidos kyprinou (hvala Guglu).

Gore mi je vruće, dole mi je hladno....

Svako jutro, ranom zorom...jedna mi se penje na glavu i mjauče najglasnije što ume, druga mi oštri kandzice po novom krevetu...Skačem kao oparena, odlazim do kupatila, sipam kesice gulaša, od kojeg su moje mačke zavisne, onog sekunda kada se čuje samo coktanje... mene počinju da bole leđa...osećam kako mi telo otiče, kao u horor filmu, a ni glava mi nesto nije bistra....ako se vratim u krevet, probudiću se kasno, i to mamurna. I tako ja u 5 ujutru pravim sebi kafu, palim komp i TV.. i započinjem dan.....panično se preispitijem, da li sam ili nisam popila hormone...Sto puta sam zaspala sa lap topom na krilu, gde mi je mačka popila pola kafe, jer je sa mlekom, a i ona od uvek voli kafu sa mlekom...sto puta sam se smrzla, i pokočila.
U klimaksu sam, već godinu i po dana. Operisana sam. Najdraži u šali kaže da je to zbog toga što sam sterilisala sve moje životinjke, i da je došao red na mene.
Klimaks mi jako teško pada. Pored tog stanja imam i Hašimoto, štitna žlezda mi odbija poslušnost, kako joj se ćefne. Možda su ta dva stanja paklena kombinacija, i zaista su loša ekipa.
Borila sam se nekoliko meseci da ne pijem hormone, jer već pijem zbog štitne...znojila sam se noću,
kao da me je neko polio kofom vode, nisam mogla da spavam, bila ekstremno razdražljiva...
ma svi su mi išli na nerve, i sve mi je smetalo. To nisam bila ja, ali rekli su mi da će se to srediti..
Onda sam jednog dana vozila decu na trening, i u naletu valunga, izgubila sliku i ton. Za volanom. Sa decom u kolima. Odmah sam otišla kod endokrinologa, koji mi je prepisao terapiju.
Od tog dana sam kao nova. Prosto neverovatno kako mi je malo bilo potrebno da se vratim na kolosek. Sa hormonima, je došlo i 12 kila, do duše, ali.... ej....super sam! 
Taj nasilni klimaks, muči mnoge moje poznanice, koje su mlade ušle u nešto čemu nije vreme.
Mnogo je teže i mučnije nego kada žena prirodno, postepeno udje u menopauzu.
Telo jednostanlo pritisne pauzu, pušta PLAY kada on misli da je ok, a to je uglavnom, kada nije dobar čas. I tako se mi vozamo na talasima i grabimo kada smo u super rasploženju za sve.
Jedino mi je seks postao savršeno rasterećujuć. Napokon. Ja sam od onih koje zatrudne, dok prostiru muške gaće. Ako nema kondoma u kući seks je zabranjena misao. Više nije.
Ali oticanje, vrtoglavice i kilaža su mi problemi koji me podsećaju, redovno, da se ne opuštam.
Sve i svašta sam probala, nešto uspešno, nešto manje uspešno, ali sve nekako, čim se telo nauči šta mu radim, stane. Kaže jok. Dosta si me mučila. Sad ćeš opet malo da se znojiš, valungiraš, da se dereš po kući! I tako...idem da zatvorim prozor, nešto me poliva hladnoća....a vi..kako vi prolazite kroz ovo?

Mala, tj malo veća, crna haljina

Crna haljina! Mala ili malo veća, ali obavezna u ormanu!
Kombinovana sa upadljivo velikom ogrlicom i širokim kožnim kaišem.

Ogrlica i kaiš: BUDISLAVA
Haljina: PLUS&FABULOUS

Budislavin modni savet za puniju figuru:
"Uvek je bolje oblačiti formu, tj. ne zabašurivati je, već isticati i dobro pakovati. Znači, ne džak, nego praćenje forme tela i naglašavanje dobrih strana proporcije. Svaki predimenzionirani komad, naglašava povećan volumen tela. Nosite štikle, one mnogo više prijaju naglašenoj figuri, jer je izdužuju."