Moja kuma je završila srednju skolu u Americi. Za maturu je sebi kupila fantastičnu crnu haljinu
u španskom stilu. Saten i čipka. Lud kroj. Te NG sam je obukla. Znate kako mi je stajala...pa sve kokoške su pocrkale od muke, em zbog frajera sa kojim sam došla, em zbog stajlinga...
BAš tih dana se u novo otvorenom tržnom centu u Sremskoj, pojavila radnjica koja je prodavala
šnale i klipse za cipele, ručno radjene od svile. Bile su skupe kao kavijar. ALi....znate ono.... da stane srce.
Dakle, ta crna, zanosna haljina, crne plišane cipele na štiklu, sa crvenim svilenim ružama... moja kosa sa tim istim svilenim kao krv crvenim ružama.... i ON su savršeno veče učinili .... nezaboravnim.
Da. Skroz nezaboravnim. Ušla sam u taksi, zakoračila kao kauboj i pocepala haljinu. Malko. Malkice. Nepopravljivo.
Tada sam se zaklela da NIKAD više ništa u životu neću da pozajmim od nekoga.
Spremasmo se za naš u put u Pariz, i uz kombinaciju koju sam odabrala baš bi mi legla neka drugačija bluza od onih iz ormana....spakovala mi je tri razne, svako lepša od druge, ali ja sam se, naravno zalepila i zaljubila u najtananinu crnu končanu bluzu, koja se presijava, šapuće Prevera
i miriše na najlepši ekler na svetu.
Kako mi stoji! Kako je dobra! Kako ja izgledam dobro kad je nosim! Savršena mala crna bluzica!
Ali jebeno tanana i možeš da je usereš, samo gledajući u nju!
Normiš... zakačila sam je na lanac od kaputa.. moj novi kaput ima jebeni lanac za kačenje.
Nisam je pocepala... ajd kad dodjem kući, srediću to.
Oprala, osušila... stavila na gomilu za peglanje... u sred noći ustanem da popijem vode, sapletem se o gomilu veša i mačke koje se baškare u vešu. I to BAŠ na maloj crnoj bluzici. OK, ništa strašno, srediću ja to, al sutra.
Sredila sam je, oprala opet osušila ispeglala....a onda sam imala goste koji su svi pušili. Kao u kafani smo sedeli u dimu i igrali karte. Uh.. dokle bre da je perem...
Usput sam rešila da je ne popravljam ja, jer sam uboga u ručne radove, po sistemu, narani prasići, ne diraj dugmići....
Možda sam naučila lekciju. Nema potrebe da tražiš od drugih ono što nemaš. Kupi ili se zadovolji onim što imaš.
Nadam se da će mi oprostiti i bluzica i vlasnica na nesmotrenosti.
Mada iskreno razmišljam da je iseckam na komade i da kažem da mi je u gajbu upala Godzila i otimala se samnom o malu crnu bluzicu.
tekst: S.
u španskom stilu. Saten i čipka. Lud kroj. Te NG sam je obukla. Znate kako mi je stajala...pa sve kokoške su pocrkale od muke, em zbog frajera sa kojim sam došla, em zbog stajlinga...
BAš tih dana se u novo otvorenom tržnom centu u Sremskoj, pojavila radnjica koja je prodavala
šnale i klipse za cipele, ručno radjene od svile. Bile su skupe kao kavijar. ALi....znate ono.... da stane srce.
Dakle, ta crna, zanosna haljina, crne plišane cipele na štiklu, sa crvenim svilenim ružama... moja kosa sa tim istim svilenim kao krv crvenim ružama.... i ON su savršeno veče učinili .... nezaboravnim.
Da. Skroz nezaboravnim. Ušla sam u taksi, zakoračila kao kauboj i pocepala haljinu. Malko. Malkice. Nepopravljivo.
Spremasmo se za naš u put u Pariz, i uz kombinaciju koju sam odabrala baš bi mi legla neka drugačija bluza od onih iz ormana....spakovala mi je tri razne, svako lepša od druge, ali ja sam se, naravno zalepila i zaljubila u najtananinu crnu končanu bluzu, koja se presijava, šapuće Prevera
i miriše na najlepši ekler na svetu.
Kako mi stoji! Kako je dobra! Kako ja izgledam dobro kad je nosim! Savršena mala crna bluzica!
Ali jebeno tanana i možeš da je usereš, samo gledajući u nju!
Normiš... zakačila sam je na lanac od kaputa.. moj novi kaput ima jebeni lanac za kačenje.
Nisam je pocepala... ajd kad dodjem kući, srediću to.
Oprala, osušila... stavila na gomilu za peglanje... u sred noći ustanem da popijem vode, sapletem se o gomilu veša i mačke koje se baškare u vešu. I to BAŠ na maloj crnoj bluzici. OK, ništa strašno, srediću ja to, al sutra.
Sredila sam je, oprala opet osušila ispeglala....a onda sam imala goste koji su svi pušili. Kao u kafani smo sedeli u dimu i igrali karte. Uh.. dokle bre da je perem...
Usput sam rešila da je ne popravljam ja, jer sam uboga u ručne radove, po sistemu, narani prasići, ne diraj dugmići....
Možda sam naučila lekciju. Nema potrebe da tražiš od drugih ono što nemaš. Kupi ili se zadovolji onim što imaš.
Nadam se da će mi oprostiti i bluzica i vlasnica na nesmotrenosti.
Mada iskreno razmišljam da je iseckam na komade i da kažem da mi je u gajbu upala Godzila i otimala se samnom o malu crnu bluzicu.
tekst: S.
No comments:
Post a Comment