Mnogo sam volela moju baku Ružu,
tatinu mamu. Bila je partizanka i bila je najbolja baka ikada! Najčešće
se sećam porodičnih ručkova. Moram da priznam da smo i brat i ja uprkos
pubertetu uvek rado išli, dok smo ostale porodične obaveze maksimalno
izbegavali. Ručak je počinjao predjelom, nešto sitno - kiflice, ruska
salata, meze. Onda supa, i to ne iz šerpe nego iz porcelanske činije.
Tanjiri iz istog seta, doneto iz Češke, i srebrni escajg, poklon od
tetke iz Amerike. A supa žuta, providna, rezanci kao vlasi kose, baka ih
je sama pravila. Nakon toga sarmica, podvarak ili slično jelo shodno
godišnjem dobu, a zatim glavno jelo - šnicle bez ijedne mrvice masnog
ili žilica (baka je depilirala meso isto kao i ja sada), dve vrste povrća kao prilog, dve vrste salate i mladi sir. Kod
nas u kući se nije pio alkohol, ali su se zato jeli kolači! Jedna torta i
više vrsta sitnih kolača.
Ovakav je bio svaki nedeljni ručak kod moje bake Ruže. Mnogo sam je volela i mnogo mi nedostaje.
tekst: Ana
No comments:
Post a Comment