Ja sam sebi najbolja

Na jednu plus-size holivudsku glumicu dođe 50 tankih starleta. Sreća pa živim u Srbiji, daleko od Holivuda, pa sam sama sebi najbolji uzor. Pošto je situacija takva, u borbi protiv osećanja neadekvatnosti i nesigurnosti, radikalno vežbam samoljublje, samopoštovanje i samopouzdanje.

Ispod je moj spisak "vežbi" kojima popravljam svoje mentalno zdravlje i čuvam svoj #bodypositive stav:

1. Slikam se (selfie)
Najbolja forma terapije! Sama kontrolišem sliku koju projektujem, a posle uživam u pozitivnom odgovoru prijatelja i familije. Malo (ali stvarno malo) sujete nikome ne školi.

2. Sastavljam idealni Outfit
Našla sam super sajt na kojem on-line možeš da napraviš svoju idealnu kombinaciju. Doduše, ne šalju u Srbiju, ali zato imam dobru krojačicu koja može da napravim i lepše i bolje, baš za mene.

3. Priredim sebi SPA dan
Meni više prija kućna varijanta, home-made maska za lice, marokanski tretman za kosu, opuštajuća kupka za noge u plastičnom, crvenom lavoru uz neku dobru knjigu i čašu belog vina.

4. Odem kod frizera
Idem kod istog frizera već 20-ak godina, pratim ga gde god da preseli salon, i sada, recimo idem na Novi Beograd. Ima divnu ženu, dobili su još divniju devojčicu, a imaju i pinča. Nema boljeg osećaja nego kada izađem sa dobrom frizurom koju samo Jova može da napravi.

5. Odvojim se od medija
A kada kažem mediji, mislim na komp, telefon i TV. Koliko god da volim Facebook, serije na Fox-u i prenos atletike nikad se ne pokajem kada sve to ugasim i odem sa detetom i kučetom u šetnju ili sednem sa drugaricom u kafić.

6. Odem na ručak bez brojanja kalorija
Nedeljni ručak sa prijateljima u obližnjoj kafani (ali jednom u 3 meseca). Moja dijeta neće da pobegne.

7. Pošaljem razglednicu
Svi vole da dobiju poštu. Razglednice sa mora i skijanja su obavezne!

8. Pročitam neki #bodypositive tekst
Pratim nekoliko blogova i magazina, pa mi baš prija da pročitam o nekoj neobičnoj i fenomenalnoj osobi, kao na primer Julie Creffeld koja je plus-size trkačica.

Le(t)nji vikend sa posledicama

Iako sam u subotu, ranom zorom, bila na Adi, plivala i šetala više od 2 sata, nastavak vikenda je bilo čisto gubljenje vremena u mom slučaju, a rajsko uživanje ako pitate mog muža. Premeštala sam se sa jednom kreveta na drugi (mada je realniji opis, sa jednog guza na drugi), drndala daljinac i gledala nekoliko filmova do ili od pola. Nisam čak ni knjigu otvorila, i to omiljenog Stivena Kinga, srpsko izdanje knjige Different Seasons koja je izašla još 1982. ali kod nas tek sada objavljena. Ja sam je odavno pročitala, doduše na engleskom, a ekranizovane verzije gledala puno puta - The Shawshank Redemption, Apt Pupil, Stand By Me. Pitao me je jedan prijatelj koja mi je omiljena priča iz te knjige i nisam znala da mu odgovorim. Možda sam zato i uzela ponovo da je čitam. Ali je ovog vikenda nisam čitala.

Nisam sredila svoj orman, nisam raspremila torbu sa stvarima od prethodnog vikenda, nisam bila na pijaci i nisam kuvala ručak.
Ali sam pojela dinju, pa sladoled, pa keks, pa limun pivo, pa grožđe, pa sladoled, pa keks, pa nektarinu, i tako u krug. I malo kikirikija u pauzama.

U ponedeljak sam se ambiciozno rano probudila i otišla na jutarnju rekreaciju/brzi hod. Videla sam 3 male bele čaplje, 1 veliku sivu čaplju, gomilu galebova, vranaca, čigri i patki, i nekoliko pačjih zadnjica.

Jutros nije bilo pecaroša, bar ne onih stalnih, samo jedna plava gospođa sa punđom. Pecaroškinja?!
Jutros sam se ušljapkala blatnjavom vodom, nisam pazila kuda gazim po neravnim popločanim delovima.
Jutros sam se oznojila kao da je napolju 40°C a nije bilo. Hodala sam samo 45 minuta, prosečno 6 km/h, a ponekad mogu 7 km/h.
Sve vreme sam razmišljala o tekstu koji sam pre neki dan pročitala o ciljevima i motivaciji: http://www.trcanje.rs/motivacija/uz-minimalne-ciljeve-do-uspeha-u-trcanju/
Da li sam fer prema sebi?