... a ti imaš klempave uši...

Beše danas lep dan za šetnju. Ada prazna, nigde nikoga, nas dve korak po korak čavrljamo i hodamo.
Rešile mi da se dovedemo u red. Ne do mora, ne do rodjendana...nego do kraja.
Imala sam više razloga da promenim navike. Jedan je i onaj da mi se koče ruke. Da sam sebi teška i slabo pokretna. Da me jako bole krsta. Da mi otiču noge. Da sam polomila wc šolju, dok sam bila u položaju za defekaciju (morala sam, jako mi se dopao izraz jos od Seranovih ) samo sam ostala bez podrške, za ono mesto gde ledja gube časno ime.  Prepala sam se. Ne zbog šolje, već---da li meni to neko salje neprijatne signale... ne da biva!
Počele smo pre nekoliko dana, idemo dok možemo, polako, svaki put osvajamo koji metar više....samo lagano.
Danas mi je bilo vrlo lako i tako sam bila poletna i srećna...tako sam stekla samopouzdanje da će
moj plan uspeti, jer nisam, kao uvek do sada našla sto razloga da ne odem na vežbe....naprotiv, jedva sam čekala.
Kako večeras imamo goste, posle šetnje sam svratila u ''Zlatiborac" da kupim neke seckane svinjarije
i sireve i tek da zamezimo malo....ali kako to biva, trebalo mi je svega i svačega...pa je moja kupovina malo i potrajala. Izrevoltirana mojim "Molim vas i pola kile sitnog sira za pitu" gospodja iza mene, ako uopšte ima smisla da je zovem tako, je rekla "Gospodja bi mogla pod hitno na dijetu, i to ozbiljnu" Nisam verovala šta čujem. Čujem samo mog sina, koji kaže, pa nije to sve za nju.... i njega je ovaj bezobrazluk zatekao.... i kako ona ponavlja još jednom i JOŠ JEDNOM kako bih trebala na dijetu! Pogledah je, jedna mala zgurena žena, kojoj takodje dijeta ne bi naškodila, daje lekcije!
I to nepoznatoj osobi u prodavnici. Kada me je prodavačica pitala, zgranuta ponašanjem gore pomenute, da li želim još nešto, rekoh ne znam smem li... ipak je ovde nutricionistička policija....
dok sam čekala u redu da platim, gospoDza je doživela maltretman od ostalih u redu iza nje, jer se uguravala preko reda....a mene su svi gledali, kao da kažu, sad ćemo te osvetiti..... Nastavih dalje, do pekare, gde me dočekaše moje pekarke, koje me, sa osmehom na licu, dočekaše "Komšinice kako blistate danas!" Sve je iz ugla posmatrača neko reče.....jedva čekam našu sledeću šetnju i čaj u Smokvici!

Ja volim operu i tačka!

Mojih top 5 operskih arija:

1. The Flower Duet (Lakmé) - Delibes
2. Queen of night (The Magic flute) - Mozart
3. O Mio Babbino Caro (Gianni Schicchi) - Puccini
4. Barcarolle (The Tales of Hoffmann) - Offenbach   
5. Che gelida manina (La Boheme) - Puccini

Van konkurencije: Diva Plavalaguna (The Fifth Element)

Arija se zove Il Dolce Suone i peva je albanska operska pevačica Inva Mula Tchako. Jedini deo gde je editovan glas je pred kraj (ljudski glas ne može tako brzo da menja frekfenciju).

Mala crna haljinica, mala crna bluzica

Moja kuma je završila srednju skolu u Americi. Za maturu je sebi kupila fantastičnu crnu haljinu
u španskom stilu. Saten i čipka. Lud kroj. Te NG sam je obukla. Znate kako mi je stajala...pa sve kokoške su pocrkale od muke, em zbog frajera sa kojim sam došla, em zbog stajlinga...
BAš tih dana se u novo otvorenom tržnom centu u Sremskoj, pojavila radnjica koja je prodavala
šnale i klipse za cipele, ručno radjene od svile. Bile su skupe kao kavijar. ALi....znate ono.... da stane srce.
Dakle, ta crna, zanosna haljina,  crne plišane cipele na štiklu, sa crvenim svilenim ružama... moja kosa sa tim istim svilenim kao krv crvenim ružama.... i ON su savršeno veče učinili .... nezaboravnim.
Da. Skroz nezaboravnim. Ušla sam u taksi, zakoračila kao kauboj i pocepala haljinu. Malko. Malkice. Nepopravljivo.

Tada sam se zaklela da NIKAD više ništa u životu neću da pozajmim od nekoga.
Spremasmo se za naš u put u Pariz, i uz kombinaciju koju sam odabrala baš bi mi legla neka drugačija bluza od onih iz ormana....spakovala mi je tri razne, svako lepša od druge, ali ja sam se, naravno zalepila i zaljubila u najtananinu crnu končanu bluzu, koja se presijava, šapuće Prevera
i miriše na najlepši ekler na svetu.
Kako mi stoji! Kako je dobra! Kako ja izgledam dobro kad je nosim! Savršena mala crna bluzica!
Ali jebeno tanana i možeš da je usereš, samo gledajući u nju!
Normiš... zakačila sam je na lanac od kaputa.. moj novi kaput ima jebeni lanac za kačenje.
Nisam je pocepala... ajd kad dodjem kući, srediću to.
Oprala, osušila... stavila na gomilu za peglanje... u sred noći ustanem da popijem vode, sapletem se o gomilu veša i mačke koje se baškare u vešu. I to BAŠ na maloj crnoj bluzici. OK, ništa strašno, srediću ja to, al sutra.
Sredila sam je, oprala opet osušila ispeglala....a onda sam imala goste koji su svi pušili. Kao u kafani smo sedeli u dimu i igrali karte. Uh.. dokle bre da je perem...
Usput sam rešila da je ne popravljam ja, jer sam uboga u ručne radove, po sistemu, narani prasići, ne diraj dugmići....
Možda sam naučila lekciju. Nema potrebe da tražiš od drugih ono što nemaš. Kupi ili se zadovolji onim što imaš.
Nadam se da će mi oprostiti i bluzica i vlasnica na nesmotrenosti.
Mada iskreno razmišljam da je iseckam na komade i da kažem da mi je u gajbu upala Godzila i otimala se samnom o malu crnu bluzicu.

tekst: S.

Moja svekrva je kučka

Nemamo vode već pet dana. Procurela je voda negde u kući, domaćinima je več to bila dovoljna muka i napast, a matori je zatvorio i glavni ventil, pa svima ukinuo vodu. Usput je taj ventil prolupao,
pa je počeo da curka, a onda je matori odlučio da zavrne vodu do daljnjeg. Vodovod pita odakle vam ideja da zavrćete ventil...pa curi... pa šta ako curi... i tako od petka. Zvali smo koga nismo. Kaže, doći će sutra. Ovo je šesto sutra. Sinoć je Najdraži, drznuvši se, pustio vodu...onda je došao njegov brat i pustio vodu...neko je u medjuvremenu od pet minuta već stigao da zavrne ventil. L U D N I C A.

I , sad sve ovo možda i ne bi bilo tako strašno... ma kako ne bi... da ja nisam bila odsutna od utorka,
da me nije sačekala gomila veša... a posebno, što su divni sunčani dani, da sve to prosušim za čas...
a ja... ja nemam vode. Usput telefon ne prestaje da mi zvoni, da l| sam zvala i hoće li se njima neko javiti. Hoće. Samo im je to na pameti. Na centrali od nas ne mogu da žive, kad kažem za koju adresu zovem, operaterka se odmah naroguši....zamišljam je samo kako je milionsedam puta proćaskala sa onom čije se ime ne sme pominjati. Proćaskala ahhhahahahaa.
Inače, Sarmu nisu pojeli. Kuvala sam je i zamrzla, da imaju jedan ručak. Grašak sam bacila. Meso su
pojeli... mada nisam sigurna, možda su nahranili repate rodjake. Ali, vidim McDonalds je radio za našu kuću ovih dana. OK. Gladni nisu bili. Perem već četvrtu mašinu od sinoć. od kad je moj divni, voljeni dever pustio vodu. Kako neke ljude naprasno počneš da obožavaš, kako čoveku malo treba.
Sunce sija i pegla je spremna. Danas će da jedu onu sarmu. il da ih počastim musakom?

odo ja... a vi kako ste mi danas cvetići moji

tekst: S.

OOTD - Dress Edit

Volim da nosim haljine! Ovo je moj izbor dnevnih SHIFT haljina.

Napomena: ovo nisu slike "pre i posle" :-)

Haljina br.1: Desigual
Haljina br.2: C&A
Haljina br.3: ILE

No, No u Parizu

Naišla sam na tekst i baš je prikladan za naš predstojeći put u Pariz:

1. Ne treba kupovati na Šanzelizeu (Champs-Elysées) ni garderobu ni hranu. Umesto toga, treba da idemo u Rue des Francs-Bourgeois i Rue du Faubourg St. Honoré gde ćemo naći mnogo zanimljivije francuske dizajnere.
2. Ne treba jesti u restoranima sa Mišelin zvezdicama (500 €), nego treba da pronađemo lokalne druželjubive bistroe (50 €) i rezervišemo unapred.
3. Ne treba da provedemo ceo dan u Luvru i Orseju jer ima puno malih i veoma zanimljivih muzeja i galerija gde je mnogo manja gužva.
4. Iako smo turisti, treba da izgledamo šik, jedostavno i elegantno sa najboljim cipelama iz ormana.
5. Nećemo se voziti kroz grad taksijem, nego ćemo da hodamo i koristimo metro. 
6. Nema boemske atmosfere na levoj obali. "Bobo" je sada na St. Martin kanalu.
7. Ne gubimo vreme na Ajfelovom tornju. Bolje da ručamo/večeramo u restoranu sa pogledom. 
8. Umesto jeftinog hotela, unajmite luksuzni apartman (ovo smo već uradile).
9. Nećemo da se prejedamo kroasanima, već ćemo da mljackamo makarons.
10. Nećemo biti namrgođene (naravno!!!) nego ćemo da se prilagodimo navikama žitelja. Za početak je dovoljno "Bonjour, Monsieur" uz osmeh.

Inspiracija i izvor: http://www.cntraveler.com/galleries/2014-10-15/10-things-not-to-do-in-paris/

OOTD - Colour Block Dress

Colour Block Dress - jednostavna haljina od tanke viskoze u 2 boje. Nosim je često, zimi sa džemperom i čizmama, a leti sa baletankama, sa ili bez kaiša.

Haljina: DDG
 

7 načina za borbu protiv debelomrzaca

Da li ste ikad pomislili da Plus Size moda može da bude korišćena kao oružje za borbu protiv debelomrzaca (u originalu Fat Shamers)? Hajde da pokušamo da se oslobodimo kulture dijeta i generalnizovanih, medijima nametnutih normi u vezi vašeg tela.

1. OBUCITE SE ZA SEBE, A NE ZA OBLIK TELA
Iskoristite Plus Size modu i drsko ignorišite pravila i obucite se po svojoj želji. Ogradite se od prodajnih predloga i modnih magazina i razmislite o bojama, stilovima, tkaninama i izgledu koji vam se dopada. Sledeći korak je da to ubacite u svoju garderobu.

2. NAMERNO POKAŽITE SVOJU KOŽU
Stalno nam direktno i indirektno govore da treba da se stidimo svoje debljine i da treba da je sakrijemo od pogleda. E pa i to se može promeniti! Obucite kratku suknju, pokažite dekolte i uradite to bez izvinjenja.

3. IZABERITE STIL KOJI NIJE PRIKLADAN
Izbacite ideju o oblačenju koje priliči vašem obliku telu, jer je istina da ćete izgledati dobro u bilo čemu.

4. NOSITE #BODYPOSITIVE ODEĆU
Budite hrabre, javno se izrazite tako što ćete da nosite odeću koja ima #bodypositive poruku. Majica sa printom POBUNA PROTIV DIJETE će biti odličan početak.

5. OBJAVITE SVOJE SLIKE
Pokažite se! Vi ste Plus Size žena koja voli svoje telo i dobro se oblači! Ako volite sebe otvoreno i javno u kulturi koja vam govori da treba da mrzite zato što ste debeli je neverovatno hrabro i validna je forma pozitivnog aktivizma.

6. PREKRŠITE PRAVILA BEZ STIDA
Kažu da ne treba da nosite šorc, kratku suknju, horizontalne štrafte... Odličan način da iskoristite vaš modni stil kao oružje protiv Fat Shamers-a je da prekršite sva pravila u vašem svakodnevnom životu. Pokažite srednji prst svim fobičarima!

7. BUDITE PONOSNE NA SVOJ STIL
Umesto da nosite veliku odeću koja vas pokriva i sakriva, izdvojite se od većine vašom divnom individualnošću. Pokušajte da "štrčite" i pokažite da ste debele, da to znate i da ste ponosne na sebe. Kroz modu proslavite svoj jednistveni osećaj za stil i vlasništvo nad svojim telom.

* Fat Shamers - nemoguće prevesti kao jednu reč/pojam na srpski jezik a da ima takav sveobuhvatno značenje kao na engleskom. Malo smo o tome pričali na Facebook-u, pogledajte komentare ovde: https://www.facebook.com/search/str/kako%20se%20prevodi...%3F/keywords_top


Inspiracija: How To Use Plus Size Fashion As A Weapon Against Fat Shamers - Erin McKelle Fischer

OOTD - Zelenjikavo, jesenje i lagano

Svilenkasta haljina sa džemperom gore i čizmama dole - moja omiljena jesenja kombinacija.

 

Boja šala promeni dojam, zar ne?

Haljina & džemper: CREAM of Scandinavia

Čizme: solunske :-)

Otkaz, otkaz, e pa šta je...

Ako je otkaz nije lav! Otkaz, otkaz, e pa šta je, ne boji se ko je zdrav!

By Gibson & Co., Cincinnati, Ohio [Public domain], via Wikimedia Commons

Kažu: “ne paniči!” Kažu: “ne radi ništa iz osvetničkih pobuda!” Kažu: “proveri svoje finansije!”

- Završi papirologiju u birou.

- Idi kod doktora za svaki slučaj, dok ti važi zdravstveno osiguranje.

- Ostani u kontaktu sa bivšim kolegama i klijentima.

E, to sve lepo kažu drugi ljudi. A kako je meni?

Kada sam saznala da sam tehnološki višak (kakav neprikladan termin), prvo sam se uspaničila. Šta ću sad, kako ću dalje? Pa sam se naljutila, čime sam ovo zaslužila? Besna, u stvari, prebesna sam otišla kod advokata da nađem način da se osvetim. Kasnije sam se smirila i shvatila da to nije OK. Da to nisam ja. Da to nije moj način.
Lagano sam otišla u šoping i kupila divne čizme, 2 bluze, džemperak i haljinu. Muž nije prozborio ni reč kada sam došla kući sa kesama. Ali smo sutradan seli da popričamo oko troškova i planova. Sreća da on radi, pa ćemo moći da živimo i od jedne plate. Prilagodićemo tj smanjićemo potrošnju a ja ću uskoro nešto smisliti.
Pričala sam sa moje tri, one su mi važna podrška. Dogovoren je sastanak u subotu. Doći će mi veliki račun za telefon ovog meseca, ali da li je to uopšte sada važno?

“Dišem.
Smišljam rešenja.
Ne dozvoljavam da me obuzmu brige.
Ne dozvoljavam da me slomi stres.
Dišem.
Sve će biti u redu.
Zato što ja ne odustajem”.*

*moj prevod: The Good Girl, Shayne McClendon

Aquaferry - Credit: Jessica Walsh