Naše prvo zajedničko putovanje, tura u Veneciju u februaru 2013. preko Low Cost agencije, autobusom. Putuje se celu noć, obilazi se Venecija ceo dan, vraća se nazad sledeću noć. Studentsko ludilo za 4 veoma odrasle, skoro ozbiljne i slabo normalne žene, tri kume i Dragana.
Noćna vožnja od 14 sati do Venecije sa 4 usputna stajanja radi pasoških kontrola - pokušala sam da rekonstruišem na kojim smo to granicama morali da izlazimo i zašto, ali s obzirom da sam u međuvremenu spavala, pa onako bunovna izlazila, nemam pojma. Znam samo da je bilo hladno i bespotrebno. Dočekalo nas je lepo februarsko vreme, vedro, sunčano, ali hladno i pomalo vlažno - ipak je to Venecija. Ali mi smo bile pripremljene, dobro obučene, slojevito (moj muž bi bio tako ponosan, stalno me gnjavi sa LAYERS - LAYERS), i naravno maskirane. Bele maske smo nabavile još u Beogradu, pa smo ih kompletirale sa belim kapama i bile spremne za Karneval!
Taj Karneval je zaista nešto posebno, Svi su maskirani, baš svi. I ljudi koji žive u Veneciji i turisti. Ljudi nose maske i kostime kojima bi pozavidelo naše Narodno pozorište. A tek dečiji kostimi! Pa vidi ih!!!
Zilioni turista koji vijugaju kroz uske uličice. Miris mora, kafe i pizze. Maskirani usamljeni kauboj koji mota cigaru, naslonjen na ogradu. Najmanja WC šolja u najmanjem toaletu u najmanjem kafiću koji sam ikada videla. Maskirani zatvorenici koji veslaju kajake kroz kanale. Neobični interfoni na neobičnim vratima sa četvorocifrenim brojevima kuća. Mali vašar gde prodaju slatkiše. Pijaca sa mirisom ribe koju peru šmrkovima. Đubre tovare i odvoze posebnim brodićima. Veš koji se suši na žicama razapetim preko kanala, a vlaga u vazduhu je 100%. Gondole koje klize kroz kanale. Ne može svako da postane gondolijer, postoji posebna škola (gde uče istoriju, jezike, tehniku vožnje, verovatno i pevanje) koju kontroliše esnaf jer se izdaje ograničen broj licenci, samo 425. Inače, gondole se prave od 8 različitih vrsta drveta i sastavljene su od 280 delova.
Ceo dan smo šetale, smejale se, razgledale, odmarale i uživale. Večerale smo sendviče od 15 €, Aperol Spritz i vino! Sendvič od 15 €... nenormalno... ali i danas sanjam taj sendvič!
Sa suvenirima i umornim nogama srećno smo se vratile istim putem (noćnim, ali sa malo manje stajanja i kontrola) u Beograd.
Muževi sa decom su nas dočekali na parkingu!
Noćna vožnja od 14 sati do Venecije sa 4 usputna stajanja radi pasoških kontrola - pokušala sam da rekonstruišem na kojim smo to granicama morali da izlazimo i zašto, ali s obzirom da sam u međuvremenu spavala, pa onako bunovna izlazila, nemam pojma. Znam samo da je bilo hladno i bespotrebno. Dočekalo nas je lepo februarsko vreme, vedro, sunčano, ali hladno i pomalo vlažno - ipak je to Venecija. Ali mi smo bile pripremljene, dobro obučene, slojevito (moj muž bi bio tako ponosan, stalno me gnjavi sa LAYERS - LAYERS), i naravno maskirane. Bele maske smo nabavile još u Beogradu, pa smo ih kompletirale sa belim kapama i bile spremne za Karneval!
Taj Karneval je zaista nešto posebno, Svi su maskirani, baš svi. I ljudi koji žive u Veneciji i turisti. Ljudi nose maske i kostime kojima bi pozavidelo naše Narodno pozorište. A tek dečiji kostimi! Pa vidi ih!!!
Zilioni turista koji vijugaju kroz uske uličice. Miris mora, kafe i pizze. Maskirani usamljeni kauboj koji mota cigaru, naslonjen na ogradu. Najmanja WC šolja u najmanjem toaletu u najmanjem kafiću koji sam ikada videla. Maskirani zatvorenici koji veslaju kajake kroz kanale. Neobični interfoni na neobičnim vratima sa četvorocifrenim brojevima kuća. Mali vašar gde prodaju slatkiše. Pijaca sa mirisom ribe koju peru šmrkovima. Đubre tovare i odvoze posebnim brodićima. Veš koji se suši na žicama razapetim preko kanala, a vlaga u vazduhu je 100%. Gondole koje klize kroz kanale. Ne može svako da postane gondolijer, postoji posebna škola (gde uče istoriju, jezike, tehniku vožnje, verovatno i pevanje) koju kontroliše esnaf jer se izdaje ograničen broj licenci, samo 425. Inače, gondole se prave od 8 različitih vrsta drveta i sastavljene su od 280 delova.
Kumino fotografsko remek delo
Ceo dan smo šetale, smejale se, razgledale, odmarale i uživale. Večerale smo sendviče od 15 €, Aperol Spritz i vino! Sendvič od 15 €... nenormalno... ali i danas sanjam taj sendvič!
Sa suvenirima i umornim nogama srećno smo se vratile istim putem (noćnim, ali sa malo manje stajanja i kontrola) u Beograd.
Muževi sa decom su nas dočekali na parkingu!
No comments:
Post a Comment