Ko je lud da na 35 stepeni (u kući van grada, u hladu) pravi džem?
Pa moja mama i ja! Doduše, mama je pokušala na razne načine da eskivira ovu moju vikend akciju ali ipak... previše voli slatko!
Ispred kuće (vikendica u Gornjem Milanovcu, Šumadiji, biće spomenuta otom potom u našim pričama) imamo drvo jabuke, ove godine je baš rodila! Jabučice neprskane, sitne, slatke i mirišljave, neka stara sorta. Nisu preterano ukusne, samo lepo mirišu, ali ih prasići ih vole, pa ih ujutru skupljamo sa zemlje i nosimo komšijama da počaste gude (to moja majka tako kaže).
Elem, nakupismo 4 velike vangle jabuka, noževe u ruke i čisti. 2 sata smo nas 2 čistile i gulile, da bismo nakupile veliku šerpu materijala za džem.
Šerpu sa jabukama (šećer odozgo, pitam mamu koliko, a ona mrmlja i sipa, onako ofrlje...) smo stavile u rernu, kao manje će da nam bude vruće. Aha! Nemamo ni klimu, niti ventilator! U kući je bilo 28 stepeni - tropski pakao! Uh, što sam psovala! Nego, krčkale su se jabuke satima (preko 2 sata) u rerni, a mama je dodala još šećera pre nego što sam stigla da probam i uništila lep ukus jabuka! Previše je slatko. Njoj to, naravno, uopšte ne smeta, pravi se luda, kao nije puno, ma taman je... Ne bih li spasila džem, pred kraj sam stavila vanilin šećer i cimet i još malo pekla. Zatim smo prelile u tegle i napunile SAMO 4 i po tegle! 
Ocena publike (muž i sin): Hm... (dramska pauza dok njih dvojica testiraju mikro-liz sa vrha kašičice, a ja prstom omazujem šerpu)... Jestivo...Sledeći vikend - nova tura pravljenja džema.
No comments:
Post a Comment