Girls&Roses

Čisto radi hronologije, prvi ženski izlet je bio u februaru 2013. u Veneciju (jednodnevni), drugi u novembru 2013. u Rim (dvodnevni), a treći u novembru 2014. u Solun (trodnevni). Četvrti izlet je već isplaniran za novembar 2015. u Pariz (četvorodnevni).

Već u Veneciji smo se dogovorile i ugovorile da je najpogodniji termin za ovakve ženske izlete novokomponovani državni praznik u novembru - Dan primirja u I svetskom ratu, kada sve imamo slobodan dan. Dugo smo se dogovarale gde ćemo ići 2014. Za Pariz su bile skupe avio karte, ja sam u Beču bila već 100 puta, za skandinavske zemlje je hladno, Dragana je prošle godine bila u Istanbulu... i tako dođosmo do Soluna, kombijem.

Odmah na početku puta, negde oko Lozovičke česme smo imali peh, pukla je guma. Majstor/vozač nije znao da promeni gumu (zapeko šraf), u mraku, na autoputu, čak i uz moju automehaničarsku asistenciju, pa je na kraju došao drugi kombi da nastavimo put. Stigle smo okej do stana koji smo rezervisale i unapred platile preko airbnb.com. Stan nam je bio 10 metara od mora, a 10 minuta peške do centra, potpuno božanstven i velik. Naša domaćica Katarina nam je sve obezbedila, i uzo, i vino i maslinke! Stan još lepši nego na slici!

Devojački dogovor za ovaj izlet je bio:

- bele majice GIRLS AND ROSES - design by Sanjina kuma, Irena Stepančić Blue Print hvala joj!

- jarko crveni karmini

- crvene ružice u kosi ili kao broš

Solun je tako lep u jesen. Blago sunce, vetrić, mrvica od kiše. Šetale smo dok su nas noge nosile, pauzirale smo uz kafu/pivo/vino po afinitetu i dobu dana, malo odmorimo, pa dalje. Obišle smo i poneki muzej i crkvu, a na groblje nismo išle. Našle smo divno mesto za klopu, krajnje neobičnog imena Blé  (franc. pšenica). Ble je inicijalno bila pekara, ali je prerasla u vrlo pristojan self service restoran. Jela od povrća, jela od mesa, ribe i plodova mora, salate, peciva i kolači! Sa posebnim osvrtom na peciva i kolače!

Tek poslednjeg dana smo slučajno naišle na poslastičarnicu koju su nam preporučili. Bila je 20 metara od našeg stana, malo iznad, na ćošku. Kakav je to bio Mille-feuille! Prave ga pred tobom od 3 sloja svežih, hrskavih kora lisnatog testa i 2 sloja mirisnog vanila krema. Mmmmm... mljac!

Ooooo, a upoznale smo i simpatiko Grke, cvećare iz kraja. Malo kafe, malo flertovanja...kikikiki...

Poklonili su nam? Kupile smo? Šta? Maslinu u saksiji? Kome? Iako smo razmenili telefone, nikada se posle nismo čuli. Mi nismo ni nameravale, mada su oni nešto pokušavali. Hm?

I naravno šoping! O, ženske radosti! Solun je šoping, šoping i samo šoping. Egnatia, Tsimiski i one male poprečne ulice, radnja do radnje...  Pričale smo kako nam ništa ne treba, a ipak smo kupile i čizme i cipele i svašta nešto... Eh!

Smejale smo se i glupirale. Slikale. Pevale i igrale. Malo hrkale.

Kcf:

E, pa sad. Stan smo našle iz drugog pokušaja. Ispalila nas prva Grkinja. Da bi druga (Grkinja) mogla da bude savršena. Kičaste sobe, sa zebrama i štraftama i pravom vespom. 

spavale smo ispod pešačkog

Putovale kombijem. Pored mene je u kombiju sedela, naravno, Ana, ali sa druge strane je bila jedna bakica, profesorka istorije umetnosti, studirala u Veneciji, živi u Švajcarskoj, ima sina umetnika-lenštinu, a krenula je kod prijatelja Grka da im pomogne da pokupe masline. Sva treptava i fina, kad izlazimo iz kombija na piškenje, ja joj viteški pružim ruku da lakše siđe niz stepenik, a ona ne odbija. Na sebi je imala farmerke i gumene čizme i nakita u vrednosti od barabar dve-tri hiljade evra. (matching with the wellies).

fali jedno L

Još nešto hoću da dodam. Ja sam u Solunu pre ovoga bila jedan jedini put, kad mi je bilo nekih osam godina. Ničeg se nisam sećala. (a nije ni čudo). Zato sam se pred put raspitala, šta da posetimo, kuda da se šetamo, gde da klopamo. Super su knjige i vodiči, ali ja volim preporuku. Te uključih svog bivšeg muža i svoju sadašnju prijateljicu. I Nebojša i Bojana su se zdravo potrudili i kuda god da smo otišli po njihovoj preporuci, (uključujući i piškenje u Bleu), nismo promašile. (Nismo stigle da probamo crni rižoto u restoranu Arheološkog muzeja, eto razloga da opet odemo). Oboma puno hvala, i opet ću vas pitati za savet! (Nebojši hvala i što mi je pozajmio sjajan foto aparat). I zazubica radi, da dodam kako sam se u Bleu sita najela špargli, sad sam mirna do Pariza! (jel ima neko sliku iz Ble wc-a, znam da smo se tamo slikale). 

Mada, puno toga smo otkrile same. Onaj odlični riblji restoran drugog dana, na primer. Cvećaru i vesele cvećare smo isto same našle, ali to tek pred polazak, kada smo htele gazdarici da ostavimo neko cvetno saksijče da joj ulepša onaj divni stan. Mene solunske radnje nisu fascinirale. (I skoro sve što sam kupila, bilo je pogrešno). Cipele sam obula jednom, farmerke još uvek čekaju da ih Muž skrati. Još jedna potvrda da putovanja nisu pogodna za šoping. 

Kafić ili restoran u Arheološkom muzeju u kome je mazno svirala grčka verzija Kola Portera. Tamo smo Sanja i ja pile neki fantastičan Merlo Caberne, a sestra je uz svaku turu obilato iznosila sir i sendvičiće.
Pa kuvari koji su krenuli da kuvaju za ulične prolaznike i dok su nam objašnjavali kuda treba da idemo, spazili uteklog papagaja na sajamskom parkingu!
A slon bez utrobe i creva? 

utroba za slikanje i mahanje

U Fabriku čokolade, do koje su nam kuvari sa parkinga objasnili put, na kraju nismo ni otišle, zaključile smo da smo je nešto malo prerasle.
Na obali se održavao Festival hrane, gde su svi obroci bili spravljeni od viškova iz solunskih restorana, uz učešće kuvarskih ekipa i studenata. Meni je taj dan ostao u najšarenijem sećanju.

Iz Arheološkog se najviše sećam fan-tas-tič-nog nakita, raznobojnih flašica u obliku ptica - za čuvanje parfema (to po lepoti), ali i kamenih ploča sa velikim stopalima i ogromnim ušima (to zbog bizarnosti). I neobičnih nota, uklesanih u kamen (u stvari, note su bile predstavljene nekim posebnim grafemama).

ovde počiva poznati doušnik, koji je, sudeći po onom grožđu gore, voleo i da cugne

Sanja i ja smo kupile neke lude naočare za čitanje, to mi je jedina dobra kupovina solunska, ali taj ram sam do sada jedno četiri puta krpila superlepkom.

I neke začine i masline što sam dovukla. I solunske pinjole! Jao, i tri ogromne veze korijandera! Korijander sam iseckala i stavila u modlu za led i zamrzla. Pa sam onda te zamrznute kockice korijandera uskladištila u zip kese i sada ih po potrebi koristim: pomešam sa kozjim sirom, ubacim u gvakamole ili ćušnem u neko čorbasto kuvanje.

Pijaca je takodje bila fantastična. Sa sve svinjskim glavama i papcima, škembićima. Jedan kasapko mi je čak i pozirao, lepljiv od znoja i masan od krvi.

pametnjakovićke

fali vojna muzika

obešenjakinje

Ja najviše i volim omamljujuće mirise pijace. Osim tih mirisa, na pijaci je bilo vike i drame, gurkanja (i previše srpskog jezika), bili su i kavezi sa pticama-pevačicama iznad jedne tezge na dva lakta. 

A jel se sećate kako smo tražile Army shop? I na kraju sam ja kupila Djoletu majicu grčkih vatrogasaca, a Dragana nije bila ni blizu kupovine jakne.

A šta smo slatkiša isprobale samo! 

Agia Sophia, under reconstruction + očijuka sa slatkišima

lepe se za prste

sve se proba

Te ušećereno ovo, te kolači na po komad-dva, pa baklave i kadaifi, pa još i te francuske krempite što je Ana zaboravila da kaže da imaju u filu od vanile i neki džemić od maline. 

I posle svega, ja sam na pravdi boga bila optužena za hrkanje! Kriv je radijator koji je klokotao, to nisam bila ja!